Термин "генетска модификација" се признаје у општој употреби и у домаћим и међународним законима и односи се на коришћење рекомбинантне ДНК технике за пренос генетичког материјала између организама на начин који неће да се догоди природно, доносећи промене у генетском саставу и особинама .ГМО су добијени генетским инжењерством низом лабораторијских техника и они су заправо промењени организми генетичким инжењерством. Тачно одређени ген се уграђује у наследни материјал истог или другог организма.
Хибрид је биљка или животиња која се добија укрштањем два родитељ различитих врста.
Sve je to lepo, ali dajte linkove tih studija na koje se pozivate i oko kojih ste izgradili svoje teze. Ako izvori nisu nezavisni, tj. ako su sponzorisani od strane nekoga, ko ima nepoznatu agendu, onda mozete da bacite sve niz vetar, jer sirite propagandu skrivenih motiva. Neko je vec napomenuo kako je sve interes. To znaci i da neko ko propagira protiv GMO, moze juriti neki interes, koji uopste ne mora imati veze sa dobrobiti covecanstva, vec sa profitom.
Na nekom normalnom trzistu bi imao inspekciju, koja bi sve stetno odstranjivala. Takodje bi imao i konkurenciju, pa bi se prodavci takmicili, pokusavajuci da ucine svoj proizvod zdravijim, lepsim, ukusnijim... naravno, raznim propisima se moze propisati neki metod, koji bi ceo lanac ucinio transparentan korisniku. A sto se tice teorija zavere, od nacije koja veruje da se HAARP namerio da unisti Srbiju, ne mozes nista bolje ni ocekivati.
Poenta nije na zdravlju, vec na mogucnosti da uspeva u raznim uslovima, na otpornosti od stetocina i zaraza, povecanju roda, povecanju velicine ploda i sl.
problem sa tzv. "GMO" histerijom je u tome što su GMO proizvodi pušteni u lanac ishrane i proglašeni za zdrave bez da se pre toga sprovelo pošteno i temeljno ispitivanje.
U farmaceutskoj industriji kada se pušta neki lek prođu godine i godine dok se ne odobri, pa se čak i posle toga naknadno otkriju neka nepoželjna dejstva. A u pitanju je lek. Nešto namenjeno samo maloj ciljnoj grupi bolesnih s namerom da se sačuva život.
GMO hrana je namenjena svima, a kobajagi nema ama baš nikakvih nuspojava. Pa ima ih Aspirin koji je u upotrebi više od veka. E zato ne nasedam na priču o "zdravom" GMO. U pitanju je produkt biohemije i mikrobiologije, faktički farmaceustki proizvod i to kobajagi prvi u istoriji bez nuspojava. WTF. Gde je tu zrno logike. Zakon verovatnoće kaže da nije tako.
Tako je i DDT bio bezbedan i vakcine protiv svinjskog gripa i još milion stvari.
Ja sam skeptik jer se do sada milion puta pokazalo da iza nazovi plemenitih ideja tipa "nahranimo svet" krije besprizorna trka sa profitom, a ne altruizam.
To je kao i priča sa zlatnim pirinčem i isuficijencijom vitamina A u nekim delovima sveta. Ali da ne dužim....
Ako je GMO hrana toliko zdrava,zašto se u svetu imalo bogatiji svet toliko trudi da konzumira organski proizvedenu,prirodnu ,zdravu hrane?
Pa neka jedu onda GMO!
Gotovo je sigurno da "umni" ljudi iz SZO prvi ne jedu GMO hranu ali su dobro plaćeni da kao "apostoli" šire priču o njenoj bezbednosti...uostalom imali smo pre 2 godine
jednu sličnu njihovu priču o "bezbednosti" vakcina...
Hibridna hrana je od početka bila kockanje sa majkom prirodom. Ne samo GMO hibridi, već i oni stari "obični" hibridi - hemijski ili zračenjem ili drugim ne-genetskim putem mutirana hrana. Jednako je opasna. Niko zapravo i ne zna kakve su dugoročne posledice takve ishrane. Sem što je svaka sledeća generacija očigledno sve slabijeg imuniteta i sve je više boleština za koje do sada nismo ni znali da postoje.
Te proizvođače hibirida i mutanta zapravo ne interesuju posledice po zdravlje. Jer proizvodnjom takve hrane i pića ostvaruje se puna kontrola nad osnovnim ljudskim potrebama, hranom i zdravljem. Kao slučajno su baš ti proizvođači hrane ujedno i prozvođači lekova? Znači zarađuju i na hrani i na lečenju bolesti koje su izazvali, slabljenjem imuniteta putem modifikovane hrane i pića. Sve u ime i za dobrobit čovečanstva... Odvratno.
I ja se slazem da treba jasno obeleziti GMO proizvod, ali da c to dovesti do povlacenja ove hrane sa trzista - gresis. U vecini Evropskih drzava i u SAD GMO hrana je obelezena, kao i ogranski proizovdi. Ali GMO hrana je daleko jeftinija od ogranski proizvedene hrane. A sirotinja kupuje ono za sta ima novca (tj. GMO hranu). Tako ce biti i kod nas, ako zelis da se hranis zdravo moras da das puno novca. Tuzno, ali istinito.
Da li je problem pokloniti Amerikancima monopol nad hranom? Jeste. Da li je problem jesti genetski modifikovanu hranu? Jeste, ne znamo sve efekte. Da li je potrebno adaptirati hranu, da bi mogla da raste i tamo gde je nema? Jeste. Dokle god bude profit jedinka koja odlucuje kako i sta se radi, trovace nas radi svojeg dobitka. Da li je to GMO ili aspartam ili DDT ili azbest... Ljudi se ubijaju zbog novca.
" Monsanto" sa svojom GMO hranom projektovano uništava male poljoprivrednike koji proizvode zdravu i jeftinu hranu "
Šta majke ti mi proizvodimo zdravo i jeftino.Pasulj iz Kirgistana,beli luk iz Kine,jabuke iz Italije.Pa nisam pojeo ljudsku lubenicu i dinju 15 godina.Ko novine da žvaćem.Paradajz koga moraš gaziti valjkom za puteve ne bi li iscedio iz njega koju kap i koji se uzgaja u staklenicima.To su ti tvoji jeftini i zdravi proizvodi kojih je puna Srbija a nećemo Monsanto jer smo mi po običaju najpametniji i svi sve znamo.Kao i one famozne antene za mobilni.Svi znaju da zrače a mobilne samo bebe u porodilištu nemaju.
Konacno jedan prizeman tekst o GMO. Hvala. Nazalost, malo je ovakvih. U poslednje vreme se prica oko GMO kod nas pretvorila u histeriju, pogotovo sto se neke politicke partije grade na GMO populizmu, sto je donekle i spomenuto u tekstu. Pri GMO populizmu mislim na protivnike GMO. Mislim da kod nas uopste nema druge strane koja govori u pozitivnom kontekstu o GMO. I ako ima, zanemarljivi su. To opet dovodi do toga da ljudi koji su zaista neutralni po pitanju GMO, izgledaju kao da su drugi ekstrem, sto nema veze s vezom. Pod neutralcima mislim i na naucnike koji bi definitivno trebalo da edukuju javnost jer ce onda biti manje prostora za zloupotrebe. Ali to opet predstavlja problem, jer kad jedan naucnik skupi hrabrosti i istupi javno kritikujuci suludu demonizaciju GMO, biva optuzen da je GMO placenik (zvuci poznato ;)).
Ja sam za to da se GMO proizvodi jasno označe.
Ne želim kupovati GMO hranu, kao i mnogo ljudi sa kojima sam razgovarao.
Ekonomska računica je jasna: ako je GMO hrana jasno obeležena - ne verujem da će je iko kupovati....što će dovesti do njenog povlačenja sa tržišta. Tržište diktira šta je proizvođaču profitabilnije, dzaba mu mnogostruko veći prinos ako nema kome da proda.
"Zelena revolucija", zasnovana na uzgoju GMO hrane, nije smanjila, nego povećala broj gladnih u svetu.
Mutacije ćelija kod ljudi koji jedu ovu hranu već su dokazane.
Monopol koji ima "Monsanto" već je oblik specijalnog rata protiv država koje se odluče za uzgoj GMO hrane.
Nauka koja kaže "ako" i "ukoliko" bi se vodilo računa o... ne uzima u obzir potpaćene lobije koji neće voditi računa o "ako" i "ukoliko". Profit diktira stvari.
Svetska zdravstvena organizacija se već više puta dokazala kao eksponent multinacionalnih kompanija (primer: vakcine, štetni lekovi, pogovoto firmi "Novartis" i "Pfizer").
"Monsanto" sa svojom GMO hranom projektovano uništava male poljoprivrednike koji proizvode zdravu i jeftinu hranu.
Takođe, sa još nekim multinacionalnim kompanijama, ovladava izvorištima pitke vode, te ljudi širom Afrike i Azije ne umiru samo od gladi, nego i žeđi.
Itd.
O čemu još treba da raspravljamo?
Bravo. Svaka cas, prvi treven i objektivan clanak na ovu temu. I opet se nadje neki pametnjakovic koji tako pausalno ko da radi za zenske novine, bez da pruzi i jedan dokaz, kaze da su naucnici dokazali to i to.
kakva je Vojvodina zitnica pa jos bogata. meso - juzna Amerika , beli luk - Kina i da ne nabrajam, mi nemamo nista isplativo za proizvodnju. Velika vecina nas je jos u dobu komunizma Vojvodina zitnica Evrope srbija bogata sa ovim, onim a mi nemamo leba da jedemo od silnog bogatstva i pameti
Ispitivanja ruskih i francuskih naucnika su nedvosmisleno dokazala da upotreba GMO hrane dovodi do pojave deformiteta, tumora i steriliteta u trecoj generaciji jedinki. Koga zanima neka potrazi na internetu o genima i broju proteina koji oni sitetisu i bice mu jasna pogubnost GMO hrane. Sve je odavno dokazano a lazi o bezbednosti GMO hrane sluze u propagandne svrhe i nista vise. Nemam nista protiv da je zagovornici njene upotrebe daju svojoj deci a kada bi svetski mocnici stvarno hteli da rese problem gladi u svetu onda ne bi 90% svetskog bogatstva drzali u tako malom broju svojih ruku i placali ljude u Aziji i Africi manje od jednog dolara na dan za najteze poslove. Glad moze da se resi jos sutra bez GMO ako postoji volja. Ne mogu da verujem da neko misli kako je onima koji su je izvazvali stalo da je eliminisu.
Што се тиче квалитета, компаније које продају ГМО кукуруз и поједине научне студије, закључују да се гајењем ГМО кукуруза отпорног на инсекте, смањују штете у приносу и квалитету, јер биљке не бивају оштећене нападима ових инсеката. Ипак последње студије показују да су инсекти мутирали и постали отпорни на отпорне хибриде и поново се јављају штете на све већим површинама. Нови начин борбе против тих инсеката је пуштање у поље инсеката осетљивих на те хибриде, како се парењем не би даље умнажали отпорни инсекти и тако се држи под контролом бројност отпорних инсеката.
Гледајући економску страну, не ГМО производи су скупљи у односу на ГМО и све траженији, са даљом тенденцијом раста разлике у цени у корист не ГМО производа. Ово се никако не сме занемарити, јер би само на годишњој производњи соје у зрну, српска пољопривреда имала мањак од 56 милиона евра. Када би рачунали губитке настале увозом семена, смањеном продајом домаћег сортимента и реализацију прерађевина од соје та цифра би била много већа. Неки прорачуни кажу да би губитак целокупне српске пољопривреде био преко пола милијарде евра на годишњем нивоу, уколико би дозволили гајење ГМО.
Поред горе наведених чињеница треба истаћи и следеће. Уграђивање гена у ГМО се врши помоћу вектора, а они су врло често вируси. Вируси би заиста у нашим генима могли да праве прави хаос. Да ли ће се то догодити, нема правог одговора јер је потребно да прође неколико генерације. Да ли ће се ГМ технологија, као и многи највећи изуми, истргнути контроли разумних и добронамерних. Замислите употребу ГМО-а као биолошког оружја! Замислите бактерију антракса која је мало генетички побољшана тако што јој је повећана отпорност!
Поред свега тога ако ми не желимо да користимо у исхрани ГМО, да ли ми имамо право на избор? Да ли нам неко то омогућује? Да ли је то омогућено људима у државама где се користи ГМО? Производи најчешће нису обележени тако да укажу на те састојке. Шта је са нашим правом на избор?
Утицај на спољашњу средину је изузетно значајан, поготово ако имамо у виду све штетне промене у нашој околини, које је изазвао човек својим деловањем. Иако су ГМО замишљени као организми којима би штитили животну околину, мало је таквих примера. Напротив гајењем ГМО отпорних на тоталне хербициде повећава се присуство глифосата у земљишту, који је доказано штетан по животињски свет, изазивајући стерилитет и мутације код испитиваних животиња. Количина глифосата у једном литру тоталног хербицида је 480г, а у једном третману се употреби око 5 литара тотала, тако да се у земљиште унесе око 2,5кг/ха овог штетног једињења. Гајењем биљака отпорних на болести, штеточине, или тоталне хербициде, врши се јак селекциони притисак на животну околину. Долази до осиромашења биодиверзитета са једне стране, а опет са друге стварање организама отпорних на отпорне биљке и тоталне хербициде. Замислите само корове отпорне на тоталне хербициде. Већ су се појавили инсекти дијабротике отпорни на отпорне хибриде кукуруза према овом инсекту.
Повећање приноса и квалитета производа гајењем ГМО усева и решавања глади у свету је један од највећих адута заговорника гајења ГМО. Оповргнућемо ову премису посматрајући производњу соје и кукуруза као два најраспрострањенија ГМО производа у свету, а за нашу земљу два најзначајнија усева. Просечан принос соје у периоду од 2005-2011 који је остварен у Србији мало заостаје у поређењу са највећим светским произвођачима соје. У односу на САД мањи је за 200кг, Бразил 150, Аргентину 50кг у просеку. У појединим годинама је био и већи. 2010. године остварен просечан принос соје у Србији је био други у свету, одмах иза Италије, а испред земаља које узгајају ГМО соју. Ако знамо у каквом стању је наша пољопривреда, слободно можемо рећи да наш сортимент који није ГМО даје исте приносе као и ГМО.
Појава ГМО-а требало је да значи почетак ефикаснијег биолошког пута решавања многих проблема са којима се човек суочава. Пре свега, то је питање глади у свету и у том светлу повећање квалитета и родности пољопривредних култура, побољшање квалитета прехрамбених производа (дужа трајност и боља отпорност на транспорт плодова), као и боља отпорност усева на болести, инсекте и корове. ГМ технологијом би се постигао шири ареал гајења усева, побољшањем толерантности на ниске температуре или сушу, и бољим искоришћавањем тренутно непродуктивних деградираних земљишта гајењем боље прилагођених пољопривредних култура. Састав хране би био квалитетнији, обогаћен есенцијалним амино-киселинама, минералним материјама, витаминима и бескалоричним заслађивачима. На пољу здравствене заштите, трансгени организми би требало да обезбеде производњу вакцина, јефтинијих лекова, органа за трансплатацију. Употребом ове биотехнологије, заштита околине би била подигнута на виши ниво микробиолошким чишћењем загађених водотока и отпадних вода и мањим коришћењем хемијских средстава у пољопривреди (хербицида и пестицида).
Да ли је све баш тако? Да ли је у интересу Србије и њених грађана гајење ГМО. У наредних неколико пасуса показаћемо да добробит човечанству није ни приближно таква каквом неки желе да представе ГМО. Осврнућемо се на гајење ГМО са неколико аспеката (здравља људи, утицаја на спољашњу средину, економски аспект), са конкретним чињеницама и публикованим, јавно доступним доказима.
Сигурно да је најзначајнији утицај, утицај ГМО-а на здравље људи. Чињеница је да је употребом ГМО производа у храни дошло до пораста алергија. Нажалост у овом тренутку највећа је непознаница како ће храна која има неприродну комбинацију гена деловати на наше гене и још се не може изаћи у јавност са конкретним подацима о последицама коришћења ГМО-а у људској исхрани. На будућим генерацијама је да то открију.
Утицај на спољашњу средину је изузетно значајан, поготово ако имамо у виду све штетне промене у нашој околини, које је изазвао човек својим деловањем. Иако су ГМО замишљени као организми којима би штитили животну околину, мало је таквих примера. Напротив гајењем ГМО отпорних на тоталне хербициде повећава се присуство глифосата у земљишту, који је доказано штетан по животињски свет, изазивајући стерилитет и мутације код испитиваних животиња. Количина глифосата у једном литру тоталног хербицида је 480г, а у једном третману се употреби око 5 литара тотала, тако да се у земљиште унесе око 2,5кг/ха овог штетног једињења. Гајењем биљака отпорних на болести, штеточине, или тоталне хербициде, врши се јак селекциони притисак на животну околину. Долази до осиромашења биодиверзитета са једне стране, а опет са друге стварање организама отпорних на отпорне биљке и тоталне хербициде. Замислите само корове отпорне на тоталне хербициде. Већ су се појавили инсекти дијабротике отпорни на отпорне хибриде кукуруза према овом инсекту.
Повећање приноса и квалитета производа гајењем ГМО усева и решавања глади у свету је један од највећих адута заговорника гајења ГМО. Оповргнућемо ову премису посматрајући производњу соје и кукуруза као два најраспрострањенија ГМО производа у свету, а за нашу земљу два најзначајнија усева. Просечан принос соје у периоду од 2005-2011 који је остварен у Србији мало заостаје у поређењу са највећим светским произвођачима соје. У односу на САД мањи је за 200кг, Бразил 150, Аргентину 50кг у просеку. У појединим годинама је био и већи. 2010. године остварен просечан принос соје у Србији је био други у свету, одмах иза Италије, а испред земаља које узгајају ГМО соју. Ако знамо у каквом стању је наша пољопривреда, слободно можемо рећи да наш сортимент који није ГМО даје исте приносе као и ГМО.
Што се тиче квалитета, компаније које продају ГМО кукуруз и поједине научне студије, закључују да се гајењем ГМО кукуруза отпорног на инсекте, смањују штете у приносу и квалитету, јер биљке не бивају оштећене нападима ових инсеката. Ипак последње студије показују да су инсекти мутирали и постали отпорни на отпорне хибриде и поново се јављају штете на све већим површинама. Нови начин борбе против тих инсеката је пуштање у поље инсеката осетљивих на те хибриде, како се парењем не би даље умнажали отпорни инсекти и тако се држи под контролом бројност отпорних инсеката.
Гледајући економску страну, не ГМО производи су скупљи у односу на ГМО и све траженији, са даљом тенденцијом раста разлике у цени у корист не ГМО производа. Ово се никако не сме занемарити, јер би само на годишњој производњи соје у зрну, српска пољопривреда имала мањак од 56 милиона евра. Када би рачунали губитке настале увозом семена, смањеном продајом домаћег сортимента и реализацију прерађевина од соје та цифра би била много већа. Неки прорачуни кажу да би губитак целокупне српске пољопривреде био преко пола милијарде евра на годишњем нивоу, уколико би дозволили гајење ГМО.
Поред горе наведених чињеница треба истаћи и следеће. Уграђивање гена у ГМО се врши помоћу вектора, а они су врло често вируси. Вируси би заиста у нашим генима могли да праве прави хаос. Да ли ће се то догодити, нема правог одговора јер је потребно да прође неколико генерације. Да ли ће се ГМ технологија, као и многи највећи изуми, истргнути контроли разумних и добронамерних. Замислите употребу ГМО-а као биолошког оружја! Замислите бактерију антракса која је мало генетички побољшана тако што јој је повећана отпорност!
Поред свега тога ако ми не желимо да користимо у исхрани ГМО, да ли ми имамо право на избор? Да ли нам неко то омогућује? Да ли је то омогућено људима у државама где се користи ГМО? Производи најчешће нису обележени тако да укажу на те састојке. Шта је са нашим правом на избор?
Mislim da je ovo što je izneseno relativno trezven stav, naspram histerije i teorije zavere koji se propagiraju i koje naš narod tako oberučke prihvata. Ipak, mislim da svakom čoveku koji o ovim stvarima razmišlja smeta i jedno i drugo - s jedne strane opasnost da jedna krajnje problematična firma kojoj je profit na prvom mestu drži nekakav monopol nad lancom ishrane a drugo da sve to može da ima nesagledive posledice po zdravlje. Zar nije dovoljno što nam je hrana već žestoko genetski modifikovana?! Sve što vidimo na pijaci je "modifikovano" kroz stotine i hiljade godine selekcije, ali gledajte sad samo ove hibridne monstrume koje se zadnjih godina pojavljuju: gigantski paradajz, jagode i još štošta, sve savršenog izgleda, koji rode kao ludi (dakle, veći profit za poljoprivrednike, zašto bi se toga odrekli?) koji po ukusu (i, bojim se, hranljivoj vrednosti) više nemaju veze sa onim što smo nekada jeli. I to je PRE nego što počnu da ih ukrštaju sa genima, ne znam, muva i slonova da bi dobili neke ‘poželjne’ osobine. Nisam teoretičar zavere, ali mani me se GMO. Nikom to ne treba - ponajmanje u Africi, gde bi smanjenje nataliteta i povratak tradicionalnom načinu života (i prestanak ratova) isti posao postigli...
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
GMO hrana - između utopije i teorije zavere
Novi Sad
•05.08.2013.
•11:45 > 18:35
Komentari 25
Veselina
Хибрид је биљка или животиња која се добија укрштањем два родитељ различитих врста.
Osoba M
Osoba M
Osoba M
1 NS
Agronomsa sela
Jutros rano sam obišo nekolicinu mojuh njiva!? Da vidim kako biljke podnose ovu vrućinu!?
Soja se odlično drži :)
Avesom
U farmaceutskoj industriji kada se pušta neki lek prođu godine i godine dok se ne odobri, pa se čak i posle toga naknadno otkriju neka nepoželjna dejstva. A u pitanju je lek. Nešto namenjeno samo maloj ciljnoj grupi bolesnih s namerom da se sačuva život.
GMO hrana je namenjena svima, a kobajagi nema ama baš nikakvih nuspojava. Pa ima ih Aspirin koji je u upotrebi više od veka. E zato ne nasedam na priču o "zdravom" GMO. U pitanju je produkt biohemije i mikrobiologije, faktički farmaceustki proizvod i to kobajagi prvi u istoriji bez nuspojava. WTF. Gde je tu zrno logike. Zakon verovatnoće kaže da nije tako.
Tako je i DDT bio bezbedan i vakcine protiv svinjskog gripa i još milion stvari.
Ja sam skeptik jer se do sada milion puta pokazalo da iza nazovi plemenitih ideja tipa "nahranimo svet" krije besprizorna trka sa profitom, a ne altruizam.
To je kao i priča sa zlatnim pirinčem i isuficijencijom vitamina A u nekim delovima sveta. Ali da ne dužim....
Sve je u novcu i zaradi
Pa neka jedu onda GMO!
Gotovo je sigurno da "umni" ljudi iz SZO prvi ne jedu GMO hranu ali su dobro plaćeni da kao "apostoli" šire priču o njenoj bezbednosti...uostalom imali smo pre 2 godine
jednu sličnu njihovu priču o "bezbednosti" vakcina...
---
Te proizvođače hibirida i mutanta zapravo ne interesuju posledice po zdravlje. Jer proizvodnjom takve hrane i pića ostvaruje se puna kontrola nad osnovnim ljudskim potrebama, hranom i zdravljem. Kao slučajno su baš ti proizvođači hrane ujedno i prozvođači lekova? Znači zarađuju i na hrani i na lečenju bolesti koje su izazvali, slabljenjem imuniteta putem modifikovane hrane i pića. Sve u ime i za dobrobit čovečanstva... Odvratno.
Milojicin_mali
Lignjoslav Pipak
Šta majke ti mi proizvodimo zdravo i jeftino.Pasulj iz Kirgistana,beli luk iz Kine,jabuke iz Italije.Pa nisam pojeo ljudsku lubenicu i dinju 15 godina.Ko novine da žvaćem.Paradajz koga moraš gaziti valjkom za puteve ne bi li iscedio iz njega koju kap i koji se uzgaja u staklenicima.To su ti tvoji jeftini i zdravi proizvodi kojih je puna Srbija a nećemo Monsanto jer smo mi po običaju najpametniji i svi sve znamo.Kao i one famozne antene za mobilni.Svi znaju da zrače a mobilne samo bebe u porodilištu nemaju.
Milos
Nikola
Ne želim kupovati GMO hranu, kao i mnogo ljudi sa kojima sam razgovarao.
Ekonomska računica je jasna: ako je GMO hrana jasno obeležena - ne verujem da će je iko kupovati....što će dovesti do njenog povlačenja sa tržišta. Tržište diktira šta je proizvođaču profitabilnije, dzaba mu mnogostruko veći prinos ako nema kome da proda.
Y
Mutacije ćelija kod ljudi koji jedu ovu hranu već su dokazane.
Monopol koji ima "Monsanto" već je oblik specijalnog rata protiv država koje se odluče za uzgoj GMO hrane.
Nauka koja kaže "ako" i "ukoliko" bi se vodilo računa o... ne uzima u obzir potpaćene lobije koji neće voditi računa o "ako" i "ukoliko". Profit diktira stvari.
Svetska zdravstvena organizacija se već više puta dokazala kao eksponent multinacionalnih kompanija (primer: vakcine, štetni lekovi, pogovoto firmi "Novartis" i "Pfizer").
"Monsanto" sa svojom GMO hranom projektovano uništava male poljoprivrednike koji proizvode zdravu i jeftinu hranu.
Takođe, sa još nekim multinacionalnim kompanijama, ovladava izvorištima pitke vode, te ljudi širom Afrike i Azije ne umiru samo od gladi, nego i žeđi.
Itd.
O čemu još treba da raspravljamo?
pera
Ako neko ima vremena...
Možda nam zatreba jednog dana. Svima.
Agronom sa sela
Sve je interes?
I ovi "za" i ovi "protiv" su plaćenici!
Ja sam ZA :)
novosadjan
prijatno!
Агроном
Гледајући економску страну, не ГМО производи су скупљи у односу на ГМО и све траженији, са даљом тенденцијом раста разлике у цени у корист не ГМО производа. Ово се никако не сме занемарити, јер би само на годишњој производњи соје у зрну, српска пољопривреда имала мањак од 56 милиона евра. Када би рачунали губитке настале увозом семена, смањеном продајом домаћег сортимента и реализацију прерађевина од соје та цифра би била много већа. Неки прорачуни кажу да би губитак целокупне српске пољопривреде био преко пола милијарде евра на годишњем нивоу, уколико би дозволили гајење ГМО.
Поред горе наведених чињеница треба истаћи и следеће. Уграђивање гена у ГМО се врши помоћу вектора, а они су врло често вируси. Вируси би заиста у нашим генима могли да праве прави хаос. Да ли ће се то догодити, нема правог одговора јер је потребно да прође неколико генерације. Да ли ће се ГМ технологија, као и многи највећи изуми, истргнути контроли разумних и добронамерних. Замислите употребу ГМО-а као биолошког оружја! Замислите бактерију антракса која је мало генетички побољшана тако што јој је повећана отпорност!
Поред свега тога ако ми не желимо да користимо у исхрани ГМО, да ли ми имамо право на избор? Да ли нам неко то омогућује? Да ли је то омогућено људима у државама где се користи ГМО? Производи најчешће нису обележени тако да укажу на те састојке. Шта је са нашим правом на избор?
Агроном
Повећање приноса и квалитета производа гајењем ГМО усева и решавања глади у свету је један од највећих адута заговорника гајења ГМО. Оповргнућемо ову премису посматрајући производњу соје и кукуруза као два најраспрострањенија ГМО производа у свету, а за нашу земљу два најзначајнија усева. Просечан принос соје у периоду од 2005-2011 који је остварен у Србији мало заостаје у поређењу са највећим светским произвођачима соје. У односу на САД мањи је за 200кг, Бразил 150, Аргентину 50кг у просеку. У појединим годинама је био и већи. 2010. године остварен просечан принос соје у Србији је био други у свету, одмах иза Италије, а испред земаља које узгајају ГМО соју. Ако знамо у каквом стању је наша пољопривреда, слободно можемо рећи да наш сортимент који није ГМО даје исте приносе као и ГМО.
dj
Агроном
Да ли је све баш тако? Да ли је у интересу Србије и њених грађана гајење ГМО. У наредних неколико пасуса показаћемо да добробит човечанству није ни приближно таква каквом неки желе да представе ГМО. Осврнућемо се на гајење ГМО са неколико аспеката (здравља људи, утицаја на спољашњу средину, економски аспект), са конкретним чињеницама и публикованим, јавно доступним доказима.
Сигурно да је најзначајнији утицај, утицај ГМО-а на здравље људи. Чињеница је да је употребом ГМО производа у храни дошло до пораста алергија. Нажалост у овом тренутку највећа је непознаница како ће храна која има неприродну комбинацију гена деловати на наше гене и још се не може изаћи у јавност са конкретним подацима о последицама коришћења ГМО-а у људској исхрани. На будућим генерацијама је да то открију.
Утицај на спољашњу средину је изузетно значајан, поготово ако имамо у виду све штетне промене у нашој околини, које је изазвао човек својим деловањем. Иако су ГМО замишљени као организми којима би штитили животну околину, мало је таквих примера. Напротив гајењем ГМО отпорних на тоталне хербициде повећава се присуство глифосата у земљишту, који је доказано штетан по животињски свет, изазивајући стерилитет и мутације код испитиваних животиња. Количина глифосата у једном литру тоталног хербицида је 480г, а у једном третману се употреби око 5 литара тотала, тако да се у земљиште унесе око 2,5кг/ха овог штетног једињења. Гајењем биљака отпорних на болести, штеточине, или тоталне хербициде, врши се јак селекциони притисак на животну околину. Долази до осиромашења биодиверзитета са једне стране, а опет са друге стварање организама отпорних на отпорне биљке и тоталне хербициде. Замислите само корове отпорне на тоталне хербициде. Већ су се појавили инсекти дијабротике отпорни на отпорне хибриде кукуруза према овом инсекту.
Повећање приноса и квалитета производа гајењем ГМО усева и решавања глади у свету је један од највећих адута заговорника гајења ГМО. Оповргнућемо ову премису посматрајући производњу соје и кукуруза као два најраспрострањенија ГМО производа у свету, а за нашу земљу два најзначајнија усева. Просечан принос соје у периоду од 2005-2011 који је остварен у Србији мало заостаје у поређењу са највећим светским произвођачима соје. У односу на САД мањи је за 200кг, Бразил 150, Аргентину 50кг у просеку. У појединим годинама је био и већи. 2010. године остварен просечан принос соје у Србији је био други у свету, одмах иза Италије, а испред земаља које узгајају ГМО соју. Ако знамо у каквом стању је наша пољопривреда, слободно можемо рећи да наш сортимент који није ГМО даје исте приносе као и ГМО.
Што се тиче квалитета, компаније које продају ГМО кукуруз и поједине научне студије, закључују да се гајењем ГМО кукуруза отпорног на инсекте, смањују штете у приносу и квалитету, јер биљке не бивају оштећене нападима ових инсеката. Ипак последње студије показују да су инсекти мутирали и постали отпорни на отпорне хибриде и поново се јављају штете на све већим површинама. Нови начин борбе против тих инсеката је пуштање у поље инсеката осетљивих на те хибриде, како се парењем не би даље умнажали отпорни инсекти и тако се држи под контролом бројност отпорних инсеката.
Гледајући економску страну, не ГМО производи су скупљи у односу на ГМО и све траженији, са даљом тенденцијом раста разлике у цени у корист не ГМО производа. Ово се никако не сме занемарити, јер би само на годишњој производњи соје у зрну, српска пољопривреда имала мањак од 56 милиона евра. Када би рачунали губитке настале увозом семена, смањеном продајом домаћег сортимента и реализацију прерађевина од соје та цифра би била много већа. Неки прорачуни кажу да би губитак целокупне српске пољопривреде био преко пола милијарде евра на годишњем нивоу, уколико би дозволили гајење ГМО.
Поред горе наведених чињеница треба истаћи и следеће. Уграђивање гена у ГМО се врши помоћу вектора, а они су врло често вируси. Вируси би заиста у нашим генима могли да праве прави хаос. Да ли ће се то догодити, нема правог одговора јер је потребно да прође неколико генерације. Да ли ће се ГМ технологија, као и многи највећи изуми, истргнути контроли разумних и добронамерних. Замислите употребу ГМО-а као биолошког оружја! Замислите бактерију антракса која је мало генетички побољшана тако што јој је повећана отпорност!
Поред свега тога ако ми не желимо да користимо у исхрани ГМО, да ли ми имамо право на избор? Да ли нам неко то омогућује? Да ли је то омогућено људима у државама где се користи ГМО? Производи најчешће нису обележени тако да укажу на те састојке. Шта је са нашим правом на избор?
Mario
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H